Kablovska i internet
televizija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 17 | Nivo:
Saobraćajni fakultet
Uvod
Kablovska televizija je, u svetskim razmerama,
stara više od 50 godina, ali tada nije imala ni približne mogućnosti kakve ima
sada. Čak je i sama namena kablovske mreže, koja se tada pojavila, imala
potpuno drugu, mnogo elementarniju namenu. Polovinom prošlog veka korisnici su
TV sliku mogli da primaju samo ako su i sami mogli da vide antenu stanice koja
je emitovala TV program. Ljudi u udaljenim područjima, posebno u planinskim
predelima, bili su uskraćeni za mogućnost gledanja TV programa. Davne 1948.
ljudi koji su živeli u udaljenim dolinama Pensilvanije, u SAD, došli su do
rešenja ovog problema - postavljali su antene na okolna brda i TV signal do svojih
domova sprovodili kablom. Tako su nastali prvi kablovski sistemi. A tako je
nastala i skraćenica koja se i danas koristi u kablovskoj televiziji - CATV,
koja ne znači cable television, kako bi mnogi pomislili, već - community
antenna television. Ovakvi rani sistemi bili su i velikoj meri ograničeni:
signal koji je prolazio kroz kablove morao je biti pojačan tako da su na svakih
petstotinak metara bili postavljani pojačavači. Jedna prosečna linija je imala
30-40 pojačavača i ako bi samo jedan od njih zakazao korisnik bi izgubio
signal. Zahvaljujući svemu tome kablovska je dobila reputaciju nepouzdanosti, i
bila je korišćena samo i slučajevima kada tv prijem ne bi bio moguć pa drugi
način. S rešavanjem pomenutog problema, početkom sedamdesetih, kablovska televizija
počinje da ulazi u domove paralelno s već postojećim sistemima. Uz kvalitet
slike, broj kanala povećan je na 90; 1976. pojavljuju se prvi "plati pa
gledaj" (pay per view) programi i sistem kakav danas poznajemo. 1976. je
bila prelomna godina za kablovsku televiziju. Uvo enjem potpuno novog medija za
prenos signala - optičkog vlakna, došlo je do drastičnog povećanja kvaliteta TV
signala distribuiranog putem kablovske mreže. Optički kablovi, sačinjeni od
snopova optičkih vlakana, omogućavali su prenos signala uz mnogo manje gubitke.
Zahvaljujući tome, TV signal je, na putu do korisnika, prolazio kroz svega 6,
umesto dotadašnjih 40 pojačavača. Od 1988. nove tehnologije su taj broj
smanjile na svega 1 do 2. Drastično smanjenje broja pojačavača u kablovskoj
mreži donelo je dramatična poboljšanja u kvalitetu signala i pouzdanosti
celokupnog sistema. Optički kablovi i prelazak sa analognog na digitalni sistem
dodatno su uticali na broj kanala i kvalitet prenosa tako da je bilo dovoljno
imati sedam pojačavača u jednoj liniji, a od 1988. taj broj se smanjuje na dva.
2
Još jedna prednost optičkih kablova je što je
moguće imati oko 500 priključaka na samo jednom kablu: Digitalna tehnologija
omogućila je prenos deset kanala po frekvenciji na kojoj je bilo moguće imati
samo jedan analogni. Drugim
rečima, moguće je imati skoro hiljadu kanala na današnoj opremi. Ova
poboljšanja dovela su i do stvaranja lokalnih mreža za brz pristup Internetu,
što je danas jedna od osnovnih usluga koju nude provajderi. Kablovski Internet
koristi TV kabl da bi korisniku omogućio pristup koji je daleko brži nego
"dial-up". Cela ta stvar funkcioniše tako što u samom kablu postoji
uredjaj (spliter) koji ga deli na deo za kablovski modem i deo za tv aparat.
Jedna od stvari koje korisnike ume najviše da iznervira su skremblovani i
kodirani kanali. Skremblovanje je prvi put demonstrirano 1971. godine: jedan od
signala koji se koristi za sinhronizaciju slike se uklanja i može se ponovo
postaviti u domu korisnika ili kod samog provajdera. Kasnije se počelo s
puštanjem signala koji su bili pomereni od frekvencije kanala kako bi pravili
smetnje na slici. Kodiranje kanala je vezano za digitalne sisteme, signal je u
tom slučaju šifriran i kako sistem ovu informaciju ne može da pretvori u išta
upotrebljivo zamenjuje se plavim ekranom ili grafičkim prikazom kod korisnika.
Kablovski sistemi u svetu počeli su da nude i digitalnu televiziju, tj. DTV ili
HDTV sistem. DTV koristi MPEG 2 enkodiranje kao i većina satelitskih sistema,
ali dozvoljava i veličine prikaza koje se kreću od 640x480 do 1920x1080
piksela. DTV dekodira i prikazuje sliku kao kompjuterski monitor, uz visoku
stabilnost i rezoluciju. Za praćenje ovakvog programa potrebno je imati
odgovarajući TV aparat ili uredjaj za konverziju digitalnog u analogni signal
na standardnom aparatu. Mi smo preskočili sve razvojne muke kablovske
televizije i u naše sisteme ugradili rešenja koja u ovom trenutku predstavljaju
sam vrh svetske tehnologije. Kablovska televizija je sistem distribucije
modulisanih signala kablovske i satelitske televizije, kroz zajednički sistem u
RF opsegu, do krajnjeg korisnika. Mreže su kombinovane optičko-koaksijalne.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!